Узимање Новог 0001    Књигу пише Лауд генерале, 0002    Те је шаље Новом бијеломе, 0003    А на руке Церић-капетану: 0004    "Ај комшија, Церић-капетане, 0005    "Пошаљ’де ми од Новога кључе, 0006    "Да не трошим праха и олова, 0007    "И не рушим града од камена, 0008    "И не кварим мјеста господскога, 0009    "Не цвијелим по граду сирота." 0010    Књига дојде к Новом бијелому 0011    Баш у руке Церић-капетану; 0012    Књигу штије Церић-капетане, 0013    Књигу штије, другу руком пише, 0014    Те је шаље Лауд-генералу. 0015    У књизи је био говорио: 0016    "Фала т’, фала т’, Лауд-генералу, 0017    "Кад ти жалиш праха и олова, 0018    "И још к томе од камена града, 0019    "И по граду мојије сирота. 0020    "Док је мени по Босни градова 0021    "А од Лајтса тер до сињег мора, 0022    "И заире девет годин’ дана, 0023    "Не бојим се Лауд-генерала, 0024    "Јер ће мени добра помоћ доћи, 0025    "Медвер паша од б’јела Дунаја, 0026    "И још с њим Турци од Намастира, 0027    "Крајишници како мрки вуци." 0028    Дође књига Лауд-генералу. 0029    Књигу штије Лауд-генерале, 0030    Књигу штије, по носу се бије, 0031    Сву господу себи дозивао, 0032    Грохотом се старац насмијао: 0033    "Нут’ Церића, силеџије старог, 0034    "Да се мени у Новоме отме! 0035    "Та ме моја не родила мајка, 0036    "Нит’ ме круна за дику држала, 0037    "А тако ми Гедеона свеца, 0038    "Нећеш у Новом пушити духана, 0039    "Ни у Новом ни у Градишкоме, 0040    "Ако Бог да ни у Београду." 0041    Пак се скочи на ноге лагане, 0042    Војску води к Новом бијеломе, 0043    Паке копа метенице тешке, 0044    А намјешта велике топове, 0045    Бије Нови са четири стране, 0046    Ори куле и тврде бедене. 0047    Стоји јаук по граду сирота, 0048    Сузе роне, овако говоре, 0049    Они куну Церић-капетана: 0050    "Ој Церићу, да од Бога нађеш! 0051    "Ђе расрди великог везира, 0052    "Који не да ни сиротам’ мира, 0053    "Јеси л’ чуо, да од Бога нађеш! 0054    "Што су теби казивали људи, 0055    "Да је Лауд јуначина стара, 0056    "Којино се не боји обријат’ Турчина, 0057    "Да камо ли ти шњиме бојак бити, 0058    "И љутога лава предобити; 0059    "Зар не знадеш што су теби казивали догци(!) 0060    "Како нам је пропала Дубица?" 0061    Ал’ говори Церић-капетане: 0062    "Ај Бога вам, у Новоме Турци, 0063    "Не би ли се који наћи мого, 0064    "Да изиђе Новом на бедене, 0065    "А поклекне на гола кољена, 0066    "И развије зелене барјаке, 0067    "А замоли Лауд-генерала, 0068    "Не би л’ нама ватру утолио, 0069    "Да му Нови с добра отворимо?" 0070    Од Турак’ се наћи нико не могаше, 0071    Нег’ се нађе једна була млада: 0072    "Ал’ Бога ти, од Новога госо, 0073    "Је л’ тестир ићи Новом на бедене, 0074    "И замолит’ Лауд-генерала, 0075    "Не би ли нам ватру утолио, 0076    "Да му Нови с добра отворимо?" 0077    Ал’ говори од Новога госо: 0078    "Тестир ти је, једна була млада." 0079    Кад је чула, што јој госо каже, 0080    Она иде Новом на бедене, 0081    Пак поклече на гола кољена, 0082    И развија зелене барјаке, 0083    Пак замоли Лауд-генерала: 0084    "Ој Лауде, честити везиру, 0085    "Не би ли нам ватру утолио, 0086    "Да ти Нови с добра отворимо?" 0087    Ал’ је Лауд срца милостива, 0088    Одма им је ватру утолио, 0089    И од Новог кључе задобио.